Храм Рођења Светог Јована Крститеља у Јашуњи

Храм је подигнут почетком XVI, века, тачније 1517. године, на темељима старијег храма, који је поригнут у Немањићком периоду. О ктиторима храма и времену када је подигнут, сведочи натпис на порталу изнад улазних врата. На њему је записано да је ктитор манастира Андроник Кантакузин са браћом. Породица Кантакузин била је у блиским родбинским везама са последњим потомцима деспотске лозе Бранковића. Манастирска Црква има основу једнобродне грађевине, са тремом,нартексом и полукружном олтарском апсидом, док је наоспиластрима подељен на три травеја. У њеном зидању, коришћена је комбинација камена и опеке, што сведочи о тежњи њених градитеља да опонашају средњовековне узоре.Фрескосликарство манастирске Цркве, није у довољној мери истражено, а сматра се да је настало у више наврата. Најстарије фреске, насликане су 1524. године захваљујући извесном Петру из Софије и налазе се у наосу, после њих настале су фреске у средњој зони нартекса, да би 1584. године била осликана западна фасада. Овај живопис прекривен је 1693. године новим, а ктитори су били Роман и поп Живко. Последње радове на фрескама, извео је 1902. године фрескосликар из Велеса, Јаков, уз помоћ сина Ђорђа, задржавајући првобитни распоред композиција. Међу сачуваним композицијама, јављају се сцене Христових страдања, Богородичиног акатиста, као и велики број сцена из живота храмовног светитеља, Јована Претече. Иако је на њему радило више људи, у сачуваном живопису, уочавају се и квалитети знатно изнад просечних, које најбоље илуструје композиција Страшног суда, приказана на прочељу. Интересантно је да је Црква у потпуности била осликана и са спољне стране, о чему сведоче само поједини фрагменти. У време турског ропства, манастир је био центар писмености, црквеног и духовног живота овог дела нишке митрополије. Манастир је запаљен 1788. године, а тешко је страдао и у Првом и Другом српском устанку. Брзо је обновљен, а манастирска Црква је неколико пута мењала изглед и последњом изменом скраћена, о чему сведочи јединствен спољашњи фрескопис у припрати Цркве. Након Октобарске револуције у Русији 1917. године, у манастир се насељавају руски монаси, који су у манастиру живели до Другог светског рата. Радови на њеној конзервацији, обављани су током 1986. и 1987. године. Манастир је тренутно у коначној фази обнове. Направљен је нови манастирски конак, а гради се и нови звоник.Радови на њеној конзервацији, обављани су током 1986. и 1987. године. Манастир је тренутно у коначној фази обнове. Направљен је нови манастирски конак, а гради се и нови звоник.


Храм Светих апостола Петра и Павла у Доњој Локошници

Подигнут је и освећен 1930. године.


babickoХрам Силаска Светог Духа на апостоле у Бабичком

Храм је подигнут 1838. године. Поред храма налази се споменик изгинулим војницима у Балканским и Првом светском рату.