У среду, 28. јануара 2026. године, у манастиру Усековања главе Светог Јована Крститеља у Крупцу, надомак Пирота, служена је Света заупокојена Литургија и опело новопрестављеној настојатељици ове свете обитељи, монахињи Надежди Ракити.
Светом Литургијом началствовао је архимандрит Серафим Мишић, игуман манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову, уз саслужење пиротског свештенства.
Монашко опело служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније, уз саслужење монаштва и свештенства пиротског краја.
На крају, извршивши литијски ход око манастирског храма, монахиња Надежда је испраћена до гробног места, где ће чекати опште васкрсење.
Животопис мати Надежде
Монахиња Надежда Ракита рођена је 28. новембра 1946. године у Бабином Долу код Шипова, од оца Ристе и мајке Јованке, који су се упокојили у монаштву као отац Георгије и мати Софија, у манастиру Вратна. Рођена сестра њене мајке, од своје ране младости, такође је живела монашким животом као монахиња Аквилина у манастиру Гомионица код Бронзаног Мајдана у Босни и Херцеговини, где се и упокојила.
Мати Надежда четири разреда основне школе завршава у Бабићима, након чега у својој тринаестој години, 1959. године, одлази у манастир Раковица код Београда. У манастиру Раковица проводи пет година, где је и замонашена. Године 1964. одлази у манастир Суводол код Минићева. Кротка и ревносна у послушању, у Суводолу проводи пуних тринаест година. Након тога, премештају је у манастир Буково, где се задржава кратко време.
Од 1975. године, тадашњи Епископ тимочки Методије Муждека напуштени манастир Вратна код Јабуковца додељује на старање мати Евпраксији, која добија допуштење да изабере монахињу која би пошла са њом. Она бира монахињу Надежду. Иако мало сестринство, њих три (трећа им се придружује касније) успевају да обнове конак који се урушавао. Монашки живот сестринства у манастиру Вратна био је пун љубави, слоге и послушања.
Због болести мати Евпраксија старање предаје монахињи Надежди, да би након њене смрти она показала своје организационе способности и успела да сакупи средства за градњу новог конака, који је и завршен у току њеног старања.
Након тридесет година проведених у Вратни у подвигу и искушењима, мати Надежда је променила неколико манастира, да би се на крају обрела у манастиру Свете Тројице у Кикинди. Мученички монашки живот довео је до многих здравствених проблема. Из здравствених разлога тражила је премештај. Тада одлази у манастир Усековања главе Светог Јована Крститеља у Крупцу, где је провела остатак живота, пуних четрнаест година.
